Čeze i fijakere u moderno doba su zamenili automobili, ali se u Mačvi još drži do tradicije, pa se u sezoni svadbi i drugih veselja na ulicama Bogatića mogu videti najlepsi fijakeri koje vuku rasni konji.

Slobodan Vlajić iz Crne Bare kaže da konje drži iz hobija i da su mu unuci od velike pomoći, koji će, nada se nastaviti tradicju vožnje mladenaca.

– Nekada smo sa konjima radili sve poljske poslove, a danas su nam hobi. Kada nas pozovu da vozimo mladence, svi ukućani se uključe u posao pripremanja, brisanja, sređivanja – kaže Slobodan.

Dubljanin Zoran Đurković zbog posla ne stiže više da se posveti voznji fijakera za svečanosti, pa jedino na poziv Turističke organizacije Bogatić učestvuje na Mačvanskoj svadbi i tada prevozi svatove od Sovljaka do Crne Bare. Priznaje i da je manje zaljubljenika u konje nego pre deceniju i po.

Mačvanskim fijakeristima se na svim događajima pridružuje Svetozar Geratović iz Drenovca, a za sebe kaže da je čuvar tradicije.

– Konjarstvo se u mojoj porodici prenosi sa kolena na koleno. Imamo i fijakere. Ne mogu da se požalim na posao, zovu nas ljudi, a mi se radujemo kada im izađemo u susret i ulepšamo najlepše trenutke u životu kao što su venčanja i punoletstva – napominje Svetozar.

Mačvani kažu da je lepo ispoštaovati tradiciju, ali je za neke iznajmljivanje fijakera luksuz. Naknada se krece od 10.000 do 40.000 dinara u zavisnosti od vremena koliko se provede u svadbenoj vožnji, ali i koji se fijaker odabere, jer svaki je unikat i ima svoju cenu.

Tekst je nastao kao deo projekta „Putevi nas spajaju“ koji sufinsira opština Bogatić.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.