Brak je društvena, verska i zakonska zajednica između dve ili više osoba, različitog ili istog pola. Brak reguliše imovinsko-pravne i druge odnose među osobama koje su ga sklopile. Po pravilu dele imovinu koju steknu. Brak se može sklopiti u Crkvi i kod matičara koji predstavlja državu. U nekim zemljama, pre zaključenja braka sklapa se predbračni ugovor kojim se utvrđuje udeo svakog supružnika što se imovine tiče, kao i alimentacija nakon eventualnog razvoda. U većini zemalja u brak može da se stupi sa navršenih 18 godina ili uz pismenu odluku suda kada je lice navršilo 16 godina i steklo telesnu i duševnu zrelost.

Prema procenama svetskih nevladinih organizacija, više 10 miliona devojčica godišnje stupi u maloletnički brak. Ovakvi brakovi najčešći u Africi, Južnoj Aziji i Srednjem Istoku, a prisutni su i u Srbiji, najčešće među romskom populacijom. Da bi se dobila dozvola
za sklapanje braka među maloletnicima, potrebna dokumentacija:

– Zahtev za dobijanje dozvole za sklapanje braka među maloletnicima (mora da sadrži lične podatke i matični broj lica koja sklapaju brak, kao i roditelja maloletnih lica).
– Izvod iz matične knjige rođenih
– Lekarsko uverenje
– Dokaz da lice nije mlađe od 16 godina
– Sudska taksa

Vanparnični postupak za davanje dozvole za stupanje u brak detaljno je opisan na portalu pravosuđa Srbije, gde su dati odgovori na najčešće postavljena pitanja.
U ovom postupku sud odlučuje o dozvoli za zaključenje braka između određenih lica kad se zbog zakonom propisanih uslova punovažan brak između njih može zaključiti samo na osnovu dozvole suda. Ovaj postupak uređen je Zakonom o vanparničnom postupku.

Porodičnim zakonom određeno je da i usled postojanja bračnih smetnji tazbinskog srodstva i maloletstva dozvolom suda, iz opravdanih razloga, ipak može da se sklopi ovakav brak.

Kako se pokreće postupak?

Postupak se pokreće predlogom lica koje ne ispunjava zakonom propisani uslov za zaključenje punovažnog braka, a kad ni jedno od lica koja žele da zaključe brak ne ispunjava propisani uslov, postupak se pokreće njihovim zajedničkim predlogom.

Kome se upućuje predlog?

Predlog za davanje dozvole za stupanje u brak upućuje se osnovnom sudu koji je mesno nadležan. Za postupanje po predlogu mesno nadležan je sud na čijem području predlagač ima prebivalište ili boravište, a po zajedničkom predlogu sud na čijem području jedan od predlagača ima prebivalište ili boravište.

Koji su podaci moraji naći u sadržaju predloga?

Predlog mora da sadrži lične podatke lica koja žele da stupe u brak kao i podatke roditelja ili zakonskih zastupnika ukoliko je podnosilac predloga maloletno lice. Svi lični podaci moraju da budu potkrepljeni činjenicama na kojima se navodi zasnivaju kao i dokazima o tim činjenicama npr. izvod li matične knjige rođenih.
​
Šta je od značaja za izdavanje dozvole rešenjem?

U ovom vanparničnom postupku sud ispituje sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje da li postoji slobodna volja i želja maloletnika da zaključi brak, kao i da li je maloletno lice dostiglo telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.

Sud to čini pribavljanjem mišljenje zdravstvene ustanove, ostvarivanjem odgovarajuće saradnju sa organom starateljstva, saslušanjem podnosioca predloga, njegovih roditelja (ne saslušavaju se roditelji koji su lišeni roditeljskog prava) ili staraoca, lica sa kojim maloletnik namerava da zaključi brak, a po potrebi može da izvede i druge dokaze i pribavi druge podatke. Ako oceni da je to potrebno radi utvrđivanja odlučnih činjenica sud će sve ili pojedine dokaze izvesti na ročištu. Sud će takođe saslušati i maloletnika na okolnosti zaključenja braka, po pravilu bez prisustva drugih učesnika u postupku.

Takođe sud je dužan da ispita i lična svojstva, imovinsko stanje i druge bitne okolnosti koje se odnose na lice sa kojim maloletnik želi da zaključi brak.

Kada su predlog podneli zajednički srodnici po tazbini, sud će na pogodan način ispitati opravdanost predloga vodeći računa o ostvarivanju ciljeva braka i o zaštiti porodice. Kad su zajednički predlog podneli usvojilac i usvojenik, sud će prethodno pribaviti mišljenje organa starateljstva.

Ko i kada može da podnese žalbu na rešenje suda?

Žalba može da se podnese samo u slučaju kada sud odbije predlog da se maloletnom licu odobri zaključenje braka. Žalbu u tom slučaju može da izjavi samo maloletnik, ovo važi i u slučaju kada je postupak pokrenut zajedničkim predlogom.

Protiv pravosnažnost rešenja drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.​

Poslednjih godnina se sve glasnije govori o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, kojim je predviđebno ukidanje dečjih brakova. Procene stručnjaka iz oblasti socijalnog rada i policije govore da je aktuelni zakon roditeljima nudi alibi za prodaju dece i trgovinu, te se radi na tome da se ovoj pojavi stane na put.

Pripremile: Dragana Kojić i Biljana Brezić

Foto: Nenad Rankić/ fb Neške bez greške