Prema statističkim podacima u Srbiji je prošle godine 47 dece, sa prethodnim mišljenjem Centra za socijalni rad i sudskim rešenjem, stalo pred matičara. Prethodne godine, državni organi su registrovali 191 dete kao žrtvu dečijeg braka, od kojih 11 dečaka i 180 devojčica. Njih 134 je uzrasta od 16 i 17 godina, a 57 je još mlađe.
Izneti podaci o identifikovanim slučajevima Centara za socijalni rad prikupio je Republičkog zavod za socijalnu zaštitu. Odnose se na situacije kada se država „uključila“ da rešava neki problem u partnerskim odnosima i one kada je zahtevano mišljenje o „dostignutoj psihofizičkoj sposobnosti“ maloletnika za brak.
Socijalni radnici ističu da se ne registruju sve situacije, kao nedavno kada je petnaestogodišnja devojčica iz Bogatića pobegla od kuće sa namerom da se uda za četiri godine starijeg mladića. Posle sedmodnevne policijske potrage ona se vratila roditeljima, pa ova vanbračna zajednica kao da nije postojala. Slično je i kada se partneri raziđu bez problema, a najčešće se zbog toga što je zabranjen zakonom dečiji brak prikriva.
Iz tog razloga postoji velika razlika između broja „identifikovanih“ dečijh brakova i cifre od 2000 maloletnika koji tokom godine zasnuju bračnu ili vanbračnu zajednicu, koja se pre dve godine pojavila u medijima.
Prikriveni dečiji brakovi su prepoznati kao problem koji mora da se rešava. Postojeći Porodični zakon u Srbiji omogućio je brak deci starijoj od 16 godina na osnovu odluke suda, uz saglasnost roditelja ili staratelja i mišljenje Centra za socijalni rad.
U pripremi su izmene i dopune ovog zakona, koji će kako se sve više o njemu govori, zabraniti sklapanja braka pre punoletstva.
Dečiji brak podrazumeva zajednicu u kojoj su jedan ili oba partnera uzrasta ispod 18 godina. Takva situacija najčešće podrazumeva napuštanje obrazovnog procesa, ima loše efekte na zdravlјe i sveukupni razvoj deteta, te samim tim predstavlјa kršenje elementarnih prava deteta.
Napuštanje obrazovanja vodi u siromaštvo, a posledice ostaju po zdravlje i razvoj dece. Kada dete stupi u maloloetnički brak, uglavnom napusti školu, a to povlači i nemogućnost da se zaposli i ostvari ekonomsku nezavisnost, što dalje vodi do siromaštva i najčešće porodičnog nasilja. U takvim situacijama su ugrožene devojčice, gde dolazo do ranih i višestrukih trudnoća, koje ostavljaju velike posledice na zdravlje. Nezaštićena devojčica, osim toga, veoma lako može da postane žrtva trgovine ljudima i višestruke eksploatacije – kaže Dragana Stanković iz Edukativno – inkluzivnog centra Roma Šabac.
Socijalni radnici napominju da su roditelji odgovorni za sklapanje braka, odnosno da ga podržavaju. Prema raspoloživim podacima 158 dece potiče iz porodice sa jednim ili oba roditelja, dok su ostali bez roditeljskog staranja.
– Najviše dečijih brakova je među Romima, gde se deca rano udaju ili žene. Radimo na edukaciji, poboljšanju uslova života, promociji obrazovanja, kako bi na mlade uticali da nastave školovanje i nakon osnovne škole – ističu u Edukativno – inkluzivnom centru Roma.
Statsistika pokazuje da su kao žrtve maloletničkog braka devojčice, pa zabrinjava podatak da svaka šesta stupi u brak pre petnaeste godine, a čak 56 procenata se uda pre punoletstva.
Pripremili: Dragana Kojić i Biljana Brezić
Fotografije: Nenad Rankić/fb neskebezgreske