Porodica Nenadić iz šabačkog sela Tabanović živi od poljopriprede i mukotrpno su radili i gradili domaćinstvo. Poslednjeg aprilskog dana je za njih vreme stalo, jer je za kratko vreme plamen progutao sve. Požar koji je izbio zahvatio je pomoćne objekte na njihovom imanju, a vatra se brzo širila, ne ostavljajući gotovo ništa iza sebe osim zgarišta i pepela.
– Sve se odigralo brzo. Unuka je pozvala suprugu i rekla joj da gori štala. Plamen je već uhvatio dobar deo objketa. Stradalo nam je preko 100 ovaca i jagnjadi – priča Luka.
Nenadići nisu bili jedini koji su pretrpeli štetu. Vatrena stihija zahvatila je i komšijsko imanje, dodatno produbljujući razmere ove tragedije.
Nakon što su vatrogasci ugasili požar, komšije i prijatelji su bez oklevanja pritekli u pomoć. Zajedničkim snagama počeli su da raščišćavaju zgarište, pokušavajući da iz pepela izvuku ono što se još može spasiti.
– Dva dana raščićavamo zgarište. Veliki je požar, ljudu su izgubili sve. Srećom da se vatra nije proširila na kuću – kaže Vladimir Cvejić, prijatelj porodice.
Luki nije ovo prvi put da gubi sve. Davne 1995. godine bio je primoran da napusti svoje ognjište i novi život započne u Šapcu. Danas, tri decenije kasnije, sudbina ga ponovo stavlja pred isti izazov.
– Život ide dalje, oporavićemo se. Bitno da su deca i unuci živi i zdravi – kroz suze govori Nenadić.
Vest o nesreći brzo se proširila, a dobri ljudi već počinju da se javljaju, nudeći pomoć porodici koja je u jednom danu ostala bez svega. Verujemo da ima jos dobrih ljudi, spremni da pomognu, da se iz pepela može ponovo izgraditi život.