Crvena Zvezda je u okviru 33. kola Evrolige na parketu „Fernando Buesa“ arene, pretvorila pritisak u pobedu i posle produžetka slavila 100:108, ostvarivši izuzetno važnu pobedu. Statistički gledano, bio je to onaj tip meča koji se na papiru unapred precrta kao „odrađen posao“, pa prava težina trijumfa često promakne. Ipak, timovi Evrolige ove godine izuzetno su konkurentni bez obzira na mesto na tabeli, pa je meč skliznuo iz rutine u dramu, a drama u produžetak, u kom su crveno-beli morali da pokažu i živce i zube. Publika je od samog starta odlučila da na nišan stavi Monekea, koji je dres kluba iz Vitorije nosio dve godine, zasuvši ga zvižducima već pri predstavljanju. Delovalo je kao da domaći navijači pamte nešto što ne umeju da oproste, iako razloga za gorčinu realno nema. Umesto da nekadašnjeg ljubimca dočekaju kako dolikuje, aplauzom i poštovanjem, tribine su izabrale drugačiji ton. I kao što to često biva u sportu, takav izbor ume skupo da košta. Moneke je u produžetku odgovorio onako kako to rade profesionalci – ne rečima, već delima. Smireno, precizno, sa jasnom namerom da iz bivšeg doma ponese ono najvrednije: pobedu.
Utakmica u Vitoriji počela je u visokom ritmu, ali uz agresivnu i čvrstu odbranu Zvezde. Nnora je poenima i dodatnim bacanjem otvorio utakmicu, ali je Baskonija brzo odgovorila i preokrenula. Ipak, kada su Miler-Mekintajer i Dobrić nametnuli agresivnost i tempo, Zvezda je uhvatila ritam i serijom poena stigla do prednosti (6:11) koju je uvećala. Dvadeset poena za pet minuta naterali su Galbijatija na tajm-aut. Međutim, pad koncentracije u Zvezdinom napadu vratio je domaće u igru. Friš je vezao tri trojke i brzo istopio razliku. Baskonija je u jednom trenutku i povela, ali je Zvezda uspela da se sabere i na kraju prve četvrtine sačuva minimalnu prednost (27:28).
Druga četvrtina otvorena je u ritmu koji je diktirao Luvavu Kabaro – najpre trojka, pa poeni uz faul – kao da je jednim potezom zapalio iskru koja je razbuktala igru Baskonije. Već tada se moglo naslutiti u kom pravcu ide utakmica – šut domaćih je „progledao“, obruč im se delovao širi nego inače, a samopouzdanje raslo iz napada u napad. Za to vreme, Zvezda je počela da se gubi u sopstvenim pokušajima. Napad je usporio, ritam iz prve deonice ispario, a sa Jagom na parketu stvari nikako nisu dolazile na svoje mesto. Baskonija je delovala kao krv u vodi – zatvorili su kontre, kaznili svaku grešku i polako, ali sigurno gradili prednost. Kada je delovalo da bi crveno-beli mogli makar da ublaže zaostatak pred pauzu, domaći su još jednom pritisnuli gas i mini-serijom u finišu stavili pečat na prvo poluvreme. Na odmor se otišlo sa +10 (52:42), uz jasan utisak da Zvezdu čeka ozbiljan posao ako želi da se vrati u meč.
Treća deonica praktično nije ni počela, a tenzija je već bila na vrhuncu. Bolomboj je ušao u žestoku raspravu sa sudijama i zbog prigovora zaradio tehničku grešku. U tom trenutku postalo je jasno da meč ulazi u fazu gde živci igraju podjednako veliku ulogu kao i kvalitet. Baskonija je u dva navrata stizala do +13 i delovalo je da polako lomi otpor Zvezde, držeći konce u svojim rukama. A onda je na scenu stupio Mamadu Dijakite, ali na način na koji bi njegov tim želeo. Umesto stabilnosti, doneo je haos: najpre četvrta lična, pa tehnička klupi koja je dodatno podigla temperaturu u hali. Zvezda je to umela da prepozna i kazni. Kodi pogađa trojku, Moneke dodaje sigurne poene sa penala, ali svaki put kada bi domaći pokušali da se odlepe, Dijakite je ponovo bio u centru pažnje. Vratio se na teren, brzo napravio i peti faul, a potom ponovo ušao u sukob sa okolnim, dodatno unoseći nervozu u redove Baskonije. Iz takvog raspleta, crveno-beli su izvukli ono što im je najviše trebalo – energiju i momentum. Odželjej i Batler pogodili su dve vezane trojke, razlika se istopila na minus tri (65:62), a do kraja četvrtine Baskonija je jedva sačuvala prednost – svega 67:66 pred odlučujućih deset minuta.
Zvezda je uhvatila zalet baš kada je bilo najpotrebnije – na krilima tog momentuma Batler i Bolomboj preuzimaju glavne uloge, pa crveno-beli početkom poslednje deonice odlaze na +6 (69:75). Serije su se smenjivale, a delovalo je da Zvezda ima kontrolu i da bi mogla mirnije da privede meč kraju. Kada je Moneke pogodio neke gotovo neverovatne poene za 80:86, činilo se da je pobeda na dohvat ruke. Ali, kao i mnogo puta te večeri, utakmica nije imala lak tok. Neverovatne šuteve pogađali su domaćini tokom celog meča, a ovom delu igre Luvavu-Kabaro je uzeo stvar u svoje ruke i pogodio dve trojke iz teških pozicija, praktično ni iz čega, čime je vratio Baskoniju u život i odveo meč u produžetak – 91:91.
Produžetak je imao ime i prezime – Čima Moneke. Nigerijac nije znao za milost prema bivšem klubu; Baskonija jednostavno nije imala lek za njegovu energiju i odlučnost. Svaki poen bio je udarac odbrani rivala, a svaki njegov potez podizao je temperaturu na parketu i u dvorani. U tih dodatnih pet minuta Moneke je bio poput buldožera – prolazio je kroz svaku prepreku, osvajao prostor i razigravao saigrače. Ubacio je osam poena, proslavljao svaki kao da mu život zavisi od njega, imao dve ključne asistencije za Semi Odželeja, a njegov krik odzvanjao je arenom kao nikada do tada. I senku neprijateljstva sa tribina pretvorio je u energiju koja ga je nosila do kraja. I uspeo je u tome. Pokrenuo je najpre sebe, a onda i ceo tim. Crveno-beli su u tih pet minuta igrali gotovo besprekorno. Moneke je pokazao zašto spada među najbolje igrače u Evropi na svojoj poziciji, ali i da može da razigra tim kada je najpotrebnije. Tandem sa Odželejem na kraju je stavio tačku na pitanje pobednika i podigao Zvezdu do vredne i zaslužene pobede.
Najefikasniji u timu Crvene zvezde bio je upravo Čima Moneke koji je upisao 22 poena, osam skokova i dve asistencije, dok je u ekipi Baskonije to bio Trent Forest koji je postigao 31 poen i četiri asistencije.
Crvenu zvezdu čeka veliki izazov u narednom 34. kolu Evrolige, kada gostuje ekipi Barselone.
Tekst: Kristina Jekić
Foto: KK Crvena zvezda / Printscreen