Skoro da nema porodice u Mačvi, koja u ormairma ne čuva stare ćilime, koje su bake i prabake vešto tkale, kada im je dozvoljavalo vreme od obaveza prema kući, deci, seoskim poslovima. Danas tradiciju starog zanata, kao što su tkalje, čuva 25 žena iz Udruženja invalida rada grada Šapca.
– Veštine preplitanja lanenih niti u tkačkoj radionici „Stari zanati“ koja je pokrenuta u Klubu invalida rada u Šapcu ostaće sačuvana. Posebno mesto ima čuveni tekeriški peškir, predmet koji se tka po uzoru na eksponat izložen u šabačkom Narodnom muzeju. Originalni peškir je zbog priče koja ga prati postao simbol morala srpskog vojnika, a pletilje i dalje pokušavaju da odgonetnu savršenu veštinu kojom je peškir stvoren – kaže predsednica Udruženja invalida rada Miroslava Savković.
Gradskoj organizaciji invalida rada u Šapcu dodeljeno je priznanje „Čuvar tradicije“ za očuvanje kulturnog nasleđa Srbije. Rukotvorine žena iz Udruženja – zlatovez, čipka, pojasevi, peškiri, nose oznake geografskog porekla i koriste se kao poklon diplomatama, kao simbol naše kulturne baštine.
– Kulturno nasleđe šabačkog kraja neguje Udruženja invalida rada. Tkalja više nema, ali nas raduje što su i mlade žene zainteresovane da nastave bavljenje ovim starim zanatom. Kroz geografsku oznaku porekla svi ovi proizvodi će imati i međunarodne sertifikate i tako će biti obezbeđen put za strane diplomate, da se u protokolu Vlade Srbije nađu – napominje Savković.
Ćilimi su tkani najlepšom i najsavršenijom glatkom tehnikom na vertikalnim razbojima tehnikom klečanja. Klečanje se izvodi potkom namotanom prstima u gužvice, zamotuljke koje u Pirotu nazivaju i guženke. Gužvice su bojene u onoliko boja koliko je potrebno za izvođenje zamišljene šare. Da bi tkanje bilo kvalitetno važna je izvežbanost prstiju tkalje kojima je ona izvlače žice osnove kroz koje se umeće potka odgovarajuće boje, a zatim se nastavlja s gužvicom druge boje. Tokom tkanja važno je da se šara dobro sabije — što se čini tupicom, drvenim češljem sa zupcima.
– Za tkanje treba imati volje i strpljena. Nije teško dok ne naučite, ali čim savladate tehniku, više nije teško. Pošto se bavim starim zanatom, moja preporuka je da se tkanje ponovo vrati u škole, da se na zaborave zanati. Mislim da bi trebalo da ih prenesemo na mlade – kaže Milanka, tkalja u udruženju.
U tkačkoj radionici nam otrkivaju da vrlo malo ljudi zna da se ćilimi ne peru u vodi jer se na taj način uništavaju. Poseban tretman je prilikom održavanja ćilima, što vrlo malo ljudi zna pa uzmu i operu ga. Na taj način on ga faktički uništi. Postoji način i tehnologija kako da se sačuva ćilim. Ćilim može da traje sto ili dvjesta godina, samo treba da se adekvatno održava i čuva. Ćilimi su ukrasi domova, crkava, a poslednjih godina i etno restorana.
