Iako pripada kategoriji domaće radinosti, za vezilje možemo reći da pripadaju i starim zanatima.  Danas se žene pojedinačno bave vezom i to najčešće iz hobija. Postoje i različita udruženja i organizacije koje se bave ovim zanatom u cilju predstavaljanja i očuvanja istog, kao i negovanja narodne tradicije. Iako vrlo mali broj ljudi i dalje veze i interesovanje za vez drastično opada on opstaje u novom, modernom ruhu. Interesovanje modne industrije za tradicionalne motive i vez raste, tako mnoge poznate modne kuće u svoje kreacije uključuju elemente iz narodnih nošnji.

– Na platnu vezilja koncem za veženje pomoću igle izveze određeni motiv po unapred pripremljenom nacrtu i ovakav vez se naziva goblen. Pod vezom se podrazumeva način ukrašavanja tekstilne ili kožne podloge provlačenjem najčešće tekstilne ili metalne, kožne niti pomoću igle. Tako dobijeni motivi predstavljali su vrlo važan ukras na odeći i tekstilnom pokućstvu u tradicionalnoj kulturi Srbije – priča sertifikovana vezilja Zorica Ivanović.

Devojčice su se od najranijeg uzrasta učile kako da vezu. Iako su vezom ukrašavani mnogi predmeti kao i muška garderoba, ipak je vez najviše dominirao na ženskoj i devojačkoj odeći. Pored toga što je bio ukras vez je bio pokazatelj društvenog statusa, materijalnog stanja, uzrasta, regionalne i nacionalne pripadnosti.

– Vez se razlikovao od jednog kraja Srbije do drugog. Beli vez je bio jako popularan u Vojvodini i u gradskim sredinama, a njegova najpopularnija vrsta je šlinga ili šlingeraj. On je tokom 19. veka iz srednje Evrope stigao u naše krajeve i vezilje su kupovale posebne crteže sa motivima biljaka ili cveća i nanosile na tkaninu. Ova tehnika se nazivala trukovanje, a zanatlije koje su izrađivali crteže nazivali su se trukeri. Ovom tehnikom ukrašavala se ne samo odeća, već i posteljina, stolnjaci, zavese, peškiri i drugi predmeti – upoznaje nas Zorica sa lepotom ovog starog zanata. 

Šabačke vezilje prošle i ove godine, realizuju projekat „Vez i zlatovez u rukama mladih“, koji je finansirao Grad Šabac, a koji je Udruženje građana Liša realizovalo preko Kancelarije za mlade. Deset mladih devojaka i žena upoznate su sa nastankom i razvojem veza u Srbiji i osobenostima veza u pojedinim krajevima Srbije.

– Kao rezultat projekta nastao je veliki broj vezenih proizvoda, od tabletića, miljea, monograma, vezenih majica i drugih odevnih predmeta, kao što u vezeni šalevi, zaštitne maske u skladu sa aktuelnom kovid pandemijom, zatim jastučići, torbe i dr. Posebno treba istaći da je kao produkt ovog Projekta nastao suvenir: uramljen grb Grada Šapca u zlatovezu, kao i ukrasni jastučići vezeni zlatnim i srebrnim koncem, za koje je Turistička organizacija grada pokazala veliko interesovanje i uvrstila ih u svoj prodajni asortiman suvenira – zaključila je Zorica. 

U istoriji Srbije najpoznatiji vez je onaj monahinje Jefimije, Pohvala knezu Lazaru, izvezen je pozlaćenom žicom na crvenom atlasu, kao pokrov za kovčeg sa moštima svetog kneza Lazara, namenjen manastiru Ravanici.