Kako bi se pokrenule žene na selu, da svoj mukotrpni rad i znanje unovče, pre sedam godina Vesna Jurišić, osniva udruženje „Crnobarke“. Vesna je motivisala još petnaestak žena, pa su prepoznatljive na brojnim manifestacijama, gde imaju priliku da plasiraju svoje proizvode i rukotvorine.

– Pripremamo sve, od zimnice, koja uključuje sltko, džemove, ajvar, salate do ručnog rada, kao što su vez, zlatovez, tkanje i predenje. Nažalost, mladi se slabo interesuju za stare zanate, ali mi ne odustajemo i pokušavamo da privučemo omladinu. Postoji dogovor da sa našom školom u Crnoj Bari organizujemo radionice, pa se možda i neko zainteresuje – kaže Vesna Jurišić.

U maloj radionici svaka žena ima svoje zaduženje. Atmosfera je pozitivna, a kažu da im kroz šalu i pesmu vreme brže prođe.

– Pripremam pređu, kako bi se tkali ćilimi i krpare na razboju. Nije težak posao, ali je potrebno dosta vremena. Kada pogledate naše predmete, gde je svaka žena dala svoj doprinos onda budete srećni. Mačvnaksi ćilimi su najleši. Koristili su se ranije više, za ulepšavanje soba, kao devojačka sprema, a danas ili stoje u ormarima i u još po ekoj kući na podu – ističe Slobodanka Tadić.

Vešto na drvenom razboju niti prepliće Mirjana. Posao radi sa mnogo ljubavi.

– Tkanje sam učila od majke i strine. Čekala sa sa nestrpljenjem da one ustanu od razboja, da bih ja sela. Prvo sam naučila jednostavno tkanje, a posle klečanko. Interseuju se kupci, proda se nešto na azarimai sajmovima. Radimo mi na promociji i siguno će biti više kupaca – priča Mirjana Jurišić.

Crnobarke su dobitnice brojnih priznanja, a sa Sajmu etno-hrane i pića u Beogradu, vrtaile su se nagradom za najukusnije slatko od višanja.

Tekst je nastao kao deo projekte „Mačvanske preduzetnice, važna karika lokalne zajednice“ koji sufinsira opština Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.