Božićni običaji kod Srba se prenose sa kolena na koleno. Mladi su zahvaljujući veronauci, koja se vratila u škole, dobro upoznati sa danom rođenja Isusa Hrista.

U domu mladog sportskog trenera i predsednika teniskog kluba Mladost iz Prnjavora Dejana Vasića se drži do tradicije.

– Dočekujući najrodosniji pravoslavni praznik Božić, ujedno se u našem domu pripremamo da sa velikom čašću dočekamo i našu krsnu slavu Svetog arhiđakona Stefana i prvog mučenika koji je postradao za veru Hristovu. Kao svake godine i ove naš dom je posetio sveštenik blagosiljajući svetu vodicu tom prilikom dočekao sam ga u tradicionalnoj narodnoj nošnji – kaže Dejan.

Na Badnji dan Vasić pre zore zajedno sa ocem, ujakom i drugarima idemo u šumu po badnjak. Obično biraju cer, okrenuti ka istoku seku ga sa tri snažna udarca.

– Prilikom odsecanja izgovaramo molitvu za zdravlje i sreću porodice. Iverak koji otpadne pri prvom udarcu se pokupi i čuva. Badnjak kitimo po običaju naših starih predaka – kaže trener.

Poštuju se u domu Vasića i običaji na dan Božića.

– Česnicu prvog dana Božića pre izlaska Sunca pravi moja majka od brašna, vode i masti, bez kvasca. Zatim je okrećemo polivajući vinom i lomimo na onoliko delova koliko ima ukućana. U testo za česnicu se ubaci novčić i deo iverka sa Badnjaka, pa onaj koga zapadnu prilikom lomljenja će, prema verovanju, imati novca, zdravlja i sreće tokom cele godine. Položajnik ili prvi naš gost na dan Božića prilazi vatri i grančicom sa badnjaka je džara govoreći “Koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko sreće i veselja” i dalje nabrajajući sve ono što misli da bi valjalo da se u domaćinovoj kući umnoži. Ujutru idemo u crkvu na službu i pričest. Kasnije po povratku jedemo prvi mrsni doručak. Otac od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi sednemo za sto, zapalim sveću, uzimam kadionicu, okadim ikone, kandilo i sve prisutne, predam nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se „Oče naš“. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko nas ima. Kada se završimo lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu – priča Dejan.

Vasić poziva sve mlade ljude da spoznaju više o svojoj duhovnoj baštini koja je ne iscrpni izvor, da se ponosimo onim što jesmo svesni da smo potomci Cerskih , Solunskih i Kajmakčalanskih ratnika kao i Junaka sa Košara koji se boriše za Krst časni i slobodu zlatnu!