Svetlana Ilić sada ima 40 godine. Udala se sa 17. Ima sina i ćerku, studente. Sa suprugom, koji je od nje stariji deset godina, izgradila je modernu kuću u centru Šapca u kojoj danas žive. Kaže nije sve u životu bilo med i mleko, ali uglavnom pamti lepe trenutke. Za naš portal pristala je da odgovori na nekoliko pitanja na temu maloletničkog braka.
Da li ste znali šta vas čeka u životu, kada ste se odlučili na udaju?
– Ne. Bila sam isuviše mlada, zaljubljena. Ipak, suprug je uvek bio moja podrška, kao i svekrva. Potpuno je razumela moje mlade godine, imala je strpljenja za sve. Sada se i ja trudim da budem dobra prema devojci moga sina. Retko se viđamo, jer živimo daleko jedni od drugih, ali pokušavam da ugodim.
Da li bi preporučili maloletnicama da započnu bračnu zajednicu?
-Iskreno ne. Bez obzira koliko se zabavljate, koliko vam dobro ide, trudite se da pre braka proživite, putujete, vidite nešto novo. Ja nažost nisam mogla, pre svega zbog sankcija, krize, a potom od obaveza koje je brak nametnuo.
Sa koliko ste godina dobili prvo dete?
– Sa 17. Sedam dana pre mog punoletstva, rodila sam sina. Ćerka je došla tri godine kasnije. Obaveze oko dece trajale su sve dok nisu otišli na fakultet u Beograd. Brinem ja i sad o nima, ali su to odrasli ljudi.
Šta bi izdvojili kao najveće mane maloletničkog braka?
– Mane ? Pre bih to nazvala drugačijim načinom života. Sve zavisi od čoveka do čoveka. Imala sam sreću da se udam u dobru porodicu. Gledali su na mene kao svoje dete. Vrlo često me obasipali poklonima, najčešće zlatom. Fini ljudi, pošteni i tada dovoljno razumni za novog člana. Sa suprugom sam uvek imala dobar odnos. Bez obzira na razliku u godinama, shvatao je moje potrebe za izlascima, druženjem i pratio me u stopu. Onda je došla beba.
Kako je vaša porodica reagovala na odluku da želite da se udate mladi?-Majka i otac su se najpre protivili. Znali su za moju vezu. Podržavali su je. Iznenađeni su bili kada sam saopštila da smo rešili da živimo zajedno. Nakon razgovora moga oca sa budućim suprugom, složio se sa našom odlukom i još uvek pamtim očeve reči: „Čuvaj mi ćerku kao oko u glavi“.
Da li je danas drugačija situacija, da li je manji broj maloletničkih brakova?
– Mislim da jeste. U mom okruženju nisam odavno čula da se neka maloletnica udala. To je za pohvalu.
Želite nešto da poručite mladim devojkama?
– Deco uživajte u životu, udajte se kada dođe vreme.
Pripremile: Dragana Kojić i Biljana Brezić
Tekst je nastao kao deo projekta „Maloletnički brak, zabraniti ili ne“ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organi koji je dodelio sredstva.