Poslednjih godina, najposećenija svetinja od strane vernik je ma­na­stir Tu­man. Nalazi se na de­vet ki­lo­me­ta­ra od Go­lup­ca, u pod­nož­ju go­lu­bač­kih pla­ni­na, okru­žen šu­mom, na le­voj oba­li Tu­man­ske re­ke, što sa­moj sve­ti­nji da­je po­seb­nu le­po­tu. Pet ve­ko­va na­kon pred­sta­vlje­nja Pre­po­dob­nog Zo­si­ma, ja­sno je za­što je sve­ti pod­vi­žnik iza­brao za svoj usa­mlje­ni i mo­li­tve­ni ži­vot baš ta­kvo me­sto, skri­ve­no od lju­di i u pot­pu­no­sti po­god­no za mo­li­tve­no ti­ho­va­nje.

Am­bi­jen­tal­na le­po­ta sa jed­ne i du­hov­ni mir sa dru­ge stra­ne, te pri­su­stvo sve­ti­nja, ma­na­stir Tu­man či­ni vred­nim ka­ko u du­hov­nom ta­ko i kul­tur­no-isto­rij­skom smi­slu. Kao ret­ko ko­ja sve­ti­nja, ovaj bra­ni­čev­ski ma­na­stir osta­vlja di­van uti­sak sva­ko­me ko se u nje­mu na­đe, ple­ne­ći svo­jom le­po­tom i okru­že­njem u ko­me se na­la­zi, na­da­sve bu­du­ći sve­dok ve­re i tru­da jed­no­ga na­ro­da, kao i sve­ti­o­nik za bu­du­će Bo­ži­je Car­stvo. U nje­mu se na ču­de­san na­čin pro­ži­ma­ju pa­ra­dok­sal­ne či­nje­ni­ce ve­re, iz bu­duć­no­sti sat­ka­na isto­ri­jom iz­vi­re sa­da­šnjost, u cen­tru sve­ga ima­ju­ći čo­ve­ka i nje­gov od­nos sa Tvor­cem.